Stankovićeva skoro pesnička slika sveta, vezana za jezik i zavičaj, što su bile stalne opsesije njegove realističke proze, napisao je obimno delo, a u njegovom opusu, svakako, najznačajniji je roman Nečista krv. Sofka je glavni lik, radnja romana se vrti oko nje i bazira na njen život - ona je središte zbivanja. Neobične, savršene lepote, drskog pogleda jako je privlačila ali istovremeno i plašila muškarce. Biserno bele puti, zanosnih oblina, duge bujne crne kose; jednostavno plenila je svojom pojavom. Aristokratskog držanja, odgojena tako da misli da je iznad svih, da joj ostale devojke nisu ni blizu. Kada bi onako izazovno šetala dvorištem ili stajala na kapiji, prodorno je posmatrala muškarce ne krijuci pogled, obraza rumenih zbog vrele krvi koja je tekla njenim venama. Često je noću razmisljala o svojoj nečistoj krvi, sanjala bi čudne snove od kojih se budila oblivena znojem, teško dišući. Odrasla je sa majkom, dok je otac za nju bio stranac, jer je retko dolazio. Efendi Mita je retko dolazio, ali je jako voleo svoju kcer Sofku…